Vid’ ga!

Čuo sam pre neki dan, od Urketa čini mi se, da su ubacili novu verziju WordPress-a. Ulogujem se na ovaj shit – sve staro, negde u kOdu nađem da je verzija 2.3.3 aktuelna, tako nešto. Kad, eto ti ga sad, maločas se ulogujem, i imam šta da vidim – redizajniran admin interfejs, bogami lepo, lepo. Neka nebo plava boja. Ama zajebi ti admin interfejs, da vidimo šta ti imaš da ponudiš, osim što mi oduzimaš par sati da se naviknem? Pederu! Ne odgovara. Jebiga, ipak je to samo mašina.

Mails

Kakav sam majmun, umesto da budem organizovan i sve tako dečko za ugled, ja imam, pa do sad sigurno jedno 50-tak e-mail adresa. Naravno, od toga je bar 40 ugašeno, a od preostalih 10 bar 6 ne koristim. Kreten.

Skoro sam preusmerio par svojih e-mailova na jedan, glavni. Oću kao da budem uredan. A znam da od ta posla nema ništa. Obožavam GMail, ima strava SPAM zaštitu i sranja.

Da ne preteram, al dnevno mi stigne jedno 30 mailova. Ne brišem poruke, fala bogu, pa ih u inboxu sada imam oko 10 iljada. A znate li kako proveravam te mailove? Select Unread – Mark as Read. Eventualno ako mi neki subject privuče pažnju, al to je retko, ko će meni još da piše? I što, generalno gledano? Pa mislim stvarno. Imaš brate moj broj, pošalji mi SMS, imaš moj MSN i ostalo, valjda ti nije ušao onaj virus od skora. Pa me kuckaj. Meni mail uglavnom šalju ovi tzv roboti, tj. sajtovi, registracije, newsletters i govna.

Boli me znaš šta.

Svako ima.

Verovatno si već do sada primetio, a i ako nisi, možeš da pretpostaviš, da dugo vremena provodim na liniji (online). Ima par razloga; uglavnom se svodi na to da mi to pos’o; bavim se izradom sajtova – nisu svi usrani kao ovaj, ne brini.

E sad, obično svi mi, web masteri, jelte, imaju neki IM program koji radi u bekgraundu. Meni najinteresantiji protokol je Microsoft Network, aka MSN. Odavno ga imam, i naš’o sam puno tobože prijatelja. Jedno vreme samp palio narod da sam Daniel Radcliffe, onaj što glumi Hari Potera u „Gospodar Prstenova“

Jebem ti lebac! Svaka druga jebena osoba na ovom jebenom MSN-u ima onaj jebeni virus/trojanac koji već kurac koji mi automatski šalje poruke tipa „Look! Ur pics are on this site!“ po 100 puta dnevno! Kako pizdim! Što je najgore, u pitanju su adrese koje, jelte, rade, tako da ih te osobe, real vlasnici, stvarno koriste. Pa nije red da brišem/blokiram nalog.

Stiže mi jedna od tih poruka, četrstoosamdesetdrugi put danas. Mislim se, koristim Linux – ko vam jebe mater? Pa meni virus ne može da uđe. Kliknuh na link. A ono, nudi nešto u fazonu neke slike, i ime fajla je vašaMSNadresa.jpg.com . Inače, .COM ekstenzija je za…pa, nije za slike, nego za posebne komande u DOS-u. Eve ti ga na! Ne može ni da se pokrene na Ubuntu-Linuxu. I love you Ubuntu!

Bildosi

Što mrzim jebote kad je neka osoba ružna, ili je kreten, a narcis. A ima ih. Boga mi, viđaš ih na četu, maj spejsu i ostalim sranjima napravljenim za gubljenje vremena. Tako, ima dva lika, tu su blizu mene, u mojoj školi, sebe nazivaju šmekerima i u fazonu su „u jebote, al sam lep“, a ružni su ko kurac. Dobro, nije na meni da sudim, nego bre. Ja sam ružan, pa ne pričam to unaokolo. Neću se falim. Al brate, em si ružan, em se fališ da si LEP, eee?! Što je najgore, koju god ribu im pomeneš, a oni „a, da, ta se pali na mene“ ili ista stvar u perfektu. Posle pitaš tu personu, a ona te pogleda, oće da povraća po tebi.

E, a relativno cenim osobe koje su lepe, a koje kažu za sebe da su ružne. Mislim, nije da to valja. Najbolje je ono na sredini. Pre neki dan, neka na četu, šalje mi 3 slike, iako sam ja tražio jednu. Al ajd. Kaže ona „Ja sam inache weliki narcis xixixix………..“. Kad sam video slike…Au sine! Pa mislim se, da sam ja narcis, a da izgledam k`o ti, ja bi se obesio odma! Al kako da joj objasniš, njen mozak sigurno ne funkcioniše normalno?

Chat

ona: e cao cao
ja: Ovaj…Poz.
ona: e ja sam milena widela sam twoje slike na spejsu
ja: …Ok, lepo, drago mi je Milena, ja sam Bogdan
ona: xixixi znam da se zowesh bogdan…i da si iz kragujewca, kao ja!
ja: Baš lepo, kao da sam predmet istrage.
ona: xexexe….pa shta radish bogdane…!!!
ja: Ništa, četujem, i gledam kako da otkačim neku devojku. Šta da joj kažem?
ona: jooooj……pa ne znam….kaži joj da te zove majka da ideš u prodavnicu ili tako nešto…
ja: OK
ja: E zove me majka da idem u prodavnicu. Aj ćao.

Tristania

E, izvinte što nisam piso u poslednje vreme, jebiga, priteglo me, škola, gimnazija je to, jebiga drugi put. Sad znaš kako je, išo si ti u srednju, a ako si još išo u gimnaziju, znaš kakva me muka muči. Pa bre dušmani mi ne daju da zapamtim šta sam i kad sam jeo, a ne da pišem po blogu. Još kad znaš da devedes posto profesora ima preko pedes godina, „kaki ti bre to belog, bilog kako već?!“ Nego što profesori, nego i ovi moji matori. Kaki kurac blog, uči nešto, u moje vreme bilo je zabavno da učiš. Mislim se, ćale, da si ti imo blog, net, mp3, mobilni i ostala govna ni tebi ne bi bilo zanimljivo da učiš.

Al dobro, idemo dalje. Nađoh vremena, izgleda da će ovi iz mog odeljenja da palamude sutra Melaniju da nam odloži test iz hemije, pa nem šta da učim. Misim, ima, al paj sad da ne uzmem – vežbao sam matematiku za vikend i jutros, a opet ću da dobijem keca. Ništa novo što se matematike tiče.

Sedim na ovoj znojavoj stolici, pišem ovo, a na ušima slušalice, a Amarok (music player for Ubuntu linux) cepa Sonatu Articu – Letter to Dana. Volim, šta ću. Što da ne slušam kad volim.

Keva tamo sedi u sobi sa nekom drugaricom, koleginicom, šta već, od rođenja krštena Milena. Sad, pojma nemam koje je tačno godište, negde sedamtes i neko, jebemliga. Nema veze. Kaže ona meni da gledala neki koncert na Lider TV (ovdašnja lokalna govno televizija) gde, citiram, „neka riba fenomenalno peva, a tip, ono, gruuugruuu“. Gruuugruuu je onomatopeja, znate već, metal pevanja. Misim se, to samo Tristania mož da bude.“UUUUUU što mi se đasvi, znači ono, u fazonu su, a klinci ono mlate glavom i to, dobro, ae, al mi se sviža kako pevajuuuu“.

- Shvatam tvoju poentu, o Milena, Tristania indeed ima dobre vokale. Ma kako god ti ceniš ljubak glasić Kjetil Ingebrethsen-a. A Mariangela Demurtas stvarno ima dobar glas.

Paz, preporučujem da odslušate „December elegy“ i „Nightwish“ – oba od Tristana-e.

Beovizija.

Mrzi me sad da vam objašnjavam kako smo dobili karte za beoviziju dve iljade osam, to ću kad budem imao vremena. Nego, paz sad. Sve vreme je bila avantura. Beovizija se odigrava u nedelju, 09.03.2008., na dan pedera, jebiga.

06.03.2008. – moj najbolji drug, koji takođe ide na BV, i ja ukapirali smo tog martovskog dana, letnja gospodnjeg 2008., da mi nemamo način da odemo do glavnog nam grada. U sunce li ti. Glupo mi da opet pitam Slavu (mog ćaleta) da nas vozi, jer nas je prošli put jednom vozio na neki jebeni kviz, a posle toga na takmičenje iz plivanja u Kruševcu. Neću bre da cimam čoveka. Markov ćale ima raspalu ladu samaru, sa kojom ne bismo stigli ni do hale jezero (hala u Kragujevcu, prim. aut.). Ja više da vozim na velike distance neću – nisam punoletan (čitaj: nisam položio) i ne želim da opet imam problema sa dragim na pripadnicima organa unutrašnje bezbednosti.
Elem, ajmo busom? Duga šetnja do autobuske stanice u Kragujevcu rezultirala je saznanjem da poslednji autobus iz Beograda za Kragujevac polazi u pola dvanes, a ovo sranje se do tad verovatno neće završiti. Bus otpada. Eventualno da odemo busom, a da nas neko drugi vrati.
I jebote, ajmo vozom?! Pade mi na pamet. Preciznije, da se vratimo vozom. Ako Bog da, budemo li pošli vozom oko 02:00 posle ponoći, stići ćemo u isto toliko sati, samo popodne. Odlazimo na železničku stanicu, 20m od autobuske. Ljupka šalterska službenica koja je, naravno, iz nepoznatih razloga, već ljuta na mene i pre nego što sam stigao na šalter, ne sedi za istim, već jedno 10-tak metara „duboko“ u prostoriji.
-Dobar dan, ja sam došao da…
-KAŽI?!
-Pa ništa, interesuje nas da li ima neki voz iz Beograda za Kragujevac u…
-NEMA NIŠTA!
-Molim?
-NEMA BRE NIŠTA IZ BEOGRADA ZA KRAGUJEVAC, IMA IZ NIŠA ZA BEOGRAD!
-Dobro, ali mene ne interesuje Niš, ja bih da se vratim iz Beograda…
-NEMA! IMA AKO OĆEŠ IZ BEOGRADA DO LAPOVA, PA TI POSLE VIDI ŠTA ĆEŠ!
-Dobro, hvala, doviđenja.

HA! Ladno nema voz iz Beograda za Kragujevac, jebote. Kako ćemo kući? Dugo je bila u opticaju ideja da nakon završetka bv visimo po be geu do 06:00h ujutru, kad vatamo prvi bus za ka ge. Okej, malo frka da budemo u nepoznatom Beogradu tako kasno (rano) al jebiga.
U međuvremenu, naterasmo Danilovog ćaleta da nas vozi. Extra.

OMChuck

MSN, večeras, 20.30h.

Moj KMess, MSN mesindžer za linux, me obaveštava da EmaStergam, lik koji je duže vreme na mojoj em es en listi, a sa kojim nisam slovo razmenio, zahteva čet sesiju sa mnom. Wtf on hoće?

Privatio sam.

Ikonica Chuck-a Norris-a, smajli, gleda me pravo u oči, onako, strepim jebote.

(ide redom, prvo EmaStergam, pa ja. Reč Chuck predstavlja ikonicu – smajli)

- Chuck!
- wtf?
- Chuck!
- wtf x2?
- Chuck x2!
- wtf na kvadrat?
- Chuck ctrl+c ctrl+v!

I odjednom…Strahota! Moj ceo ekran bio je ispunjen tim strašnim likom, koji je pogledom svojih 500 pari očiju streljao moj par.

Ubuntu me obaveštava da postoji potencijalni problem odnosno manjak sa mojom grafičkom radnom memorijom (jebote SiS u kurac!), te da će on povećati memoriju grafičke na uštrb radne memorije iliti RAM-a.

- upozorenje: premalo grafičke memorije!
- xD! Chuck!
- Predajem se!
- Chuck Chuck!
- OMG!
- Nije OMG nego OMChuck! (hahahah, ovde sam se pokidao )
- …
- Zajebavamo te mi malo, ovde EmaStergamovo društvo, nas 15 i naravno Chuck!
- … lol… ?

Metalac

Ae pošteno: šta podrazumevate pod pojmom metalac?

Slušam metal. Ne onaj retardirani teški mrtvi kakogod, ali onaj, na grani između hard roka i metala. Ako pod tim pojmom podrazumevaš i crnog zapuštenog masnog kosatog lika, au brate, omaši me! Neam crnu kosu, dobro, zapušten jesam, masan relativno, ali nisam ni kosat. Aj da uzmemo ova dva po pola, dođe mu da imam 1 metal poen od mogućih 4. 1 je Fail! Padam! Nisam metalac.

Prednosti

Pre nekog vremena sam instalirao Ubuntu. Zašto? Zato što sam ja jedan od onih koji, khm, žude za promenama, jelte, pa mi šunjavi prozori već dosadili. Čitaoče, verovatno pojma nemaš šta je Ubuntu. To je linux, tebra.

Nego bre, bolji, jebote, mnogo od Windows-a. I lepši i bolji. Igre ne igram, prerastao sam ih, a i na ovom kompu de mi je ubuntu inctaliran nemam ni hardver da pokrenem neku iole zabavnu igru. Super, rešilo me dileme. Sad npr. kad startujem, dočeka me ljubazni velkom skrin, a neću ni d pričam kolko malo vremena treba da se digne…Mislim, sistem.

Ono, savetujem vam da probate. Ko ga jebe, ništa ne može da izgubite, osim gigabajte podataka. Ima sve što ima vindouz.