Prvo: jebiga, nisam piso dugo. A znaš i što. Jeste, nisam ja 5.00 još od marta pa sad piši, rokaj. A-a. Moram sutra da odgovaram da dobijem 3 iz hemije, ebala me.
Pazi, jeo sam, tušnuo se i došo u sobu. Roknem dugme od te vea, upali se. Ugasim plamen, roknem ponovo, uključi se. Ajd dok se ja skinem, obavim neki poso, jelte, će da naiđe nešto manje šugavo na programu.
Naravno, nema ništa. Jebem ti, tražio sam ovaj kabal što povezuje Pi Si i Te Ve sat vremena, i evo još ne mogu da ga nađem! Oću da gledam Star Trek. Izgleda nema od tog k. ništa. Odjednom (suddenly, plötzlich) na Diskaveriju počinje Ameriken Čoper. Skačem preko stolice, prelećem, radim premet strance (”zvezda”), padam na krevet, grabim daljinac i menjam kanal. Mogu da odahnem, ali samo na kratko, jer moja potraga pri kraju nije.
Tražio sam po nekoj raspaloj kutiji; nisam našao kabEl, al sam našao – kicu! Jeste, buba kicu. Gledam, dal da je roknem. Neću, šta me ona skrivila. Onda se setim moje babe, eh da je još uvek tu, al nije, sad je u selu, sad već verovatno i legla, kako mi velila, dok sam bio mali, da kica oće da uđe u uvo i da te izjebe tu. Ne da meni moja baba mira. Moram da je roknem.
Nađem se pred jednom velikom moralnom dilemom. Roknuti, ili ne. Ako je ne roknem, kad mi uđe u uvo, i crknem, baba mi neće dati mira, kad mi se pridruži (pu pu, pomer’ se s’ mesta). Al’ ako je roknem, javiće mi se kica u san, neću moći da spavam.
Uzmem jedno blokče, ona se popne na nj, ja da je roknem kroz prozor, ona pade. Ja opet, ona pade, Ja opet, ona pade. Opsujem joj mater. Ona se pope, i polete, i sama kroz prozor.
P.S. Ako je iko čitanjem ovog bloga stekao utisak da slušam GRAND ili slični kurac, UJEBAO/LA si se debelo. (Kao npr., Ana). Slušam Rock/ Hard Rock/ Industrial i malo Metal
