E

Odavno, bre, nisam ništa pis’o. Dabome, dobro pretpostavljaš sine, nisam im’o vremena. Pravio neke sajtove, jebavao se i tako to. Ae da ti pričam šta bilo u skorije vreme. Ček samo da vidim kad sam izd’o onaj zadnji post. A, četvrti april. U sine, prošlo 3 nedelje, jel? Štošta se izdešavalo. Izgubio sam bio novčanik, bio bez istog dobrih pet-šes’ dana, kad se ‘ladno javio jedan lik, veli da ga našao. Čiča neki. Alal mu kurac impotentni.

Čuo sam za neku kurvu iz medicinske, pa velim da je isprobam. I taman, kad ona izađe u novine. Sunce li ti, kres’o je neki budžovan, N.N., pa je roknuo, a ona ga prijavila policiji. Budala, sad niko neće da je kara. Al’ dobro, zabole me.

U školi dosadno.

Opičila neka kiša sinoć, jebem li ti sunce, u sred grada sam bio. A znaš kako, krenem bez kišobrana, velim sebi „Koj će ti k bre Bogdane kišobran, vidiš da pripeklo?“. Nisam lag’o, stvarno, kad sam krenuo, usijala zvezda. Al’ jebaga, tamo negde kod pozorišta, ček’o sam drugaricu. Kad roknu brate…Pljušti, pršti. Oseća se onaj miris užarenog asfalta, u što volim to. Dobro, da ne davim, pokis’o sam.

A juče pre podne, gubili hemiju, otišli Marko i ja na burek. Bruka, prvi put u životu ulazimo u buregdžinicu pored škole. Baba neka peče, poče da sere nešto, k’o sve babe, dabome, a mi ćutimo. Tek sede ona pored nekog lika, dvaes’ dve-tri godine, i poče da priča:

- Ja bre ne razumem ovu državu, ovu vlast, u pizdu materinu! Men’ to ne mož’ niki da objasni. Pa bre imamo štampariju novca, što ne ištampamo milione, da podele ovom gladnom narodu?! Pa da naplaćujem burek pe’sto dinara, da živim bre i ja! Pa nek i isprosipaju po ulici da kupi narod pare.

Jebem li ti sunce. Malo posle, kaže ona „Ja, kad sam u sretno vreme bila u Grčku, platila sam bundu deset ‘iljada maraka. To ti k’o sad sto ‘iljada evra“.

Pojedosmo burek, bež odavde u tri lepe materine…