Tristania

E, izvinte što nisam piso u poslednje vreme, jebiga, priteglo me, škola, gimnazija je to, jebiga drugi put. Sad znaš kako je, išo si ti u srednju, a ako si još išo u gimnaziju, znaš kakva me muka muči. Pa bre dušmani mi ne daju da zapamtim šta sam i kad sam jeo, a ne da pišem po blogu. Još kad znaš da devedes posto profesora ima preko pedes godina, “kaki ti bre to belog, bilog kako već?!” Nego što profesori, nego i ovi moji matori. Kaki kurac blog, uči nešto, u moje vreme bilo je zabavno da učiš. Mislim se, ćale, da si ti imo blog, net, mp3, mobilni i ostala govna ni tebi ne bi bilo zanimljivo da učiš.

Al dobro, idemo dalje. Nađoh vremena, izgleda da će ovi iz mog odeljenja da palamude sutra Melaniju da nam odloži test iz hemije, pa nem šta da učim. Misim, ima, al paj sad da ne uzmem - vežbao sam matematiku za vikend i jutros, a opet ću da dobijem keca. Ništa novo što se matematike tiče.

Sedim na ovoj znojavoj stolici, pišem ovo, a na ušima slušalice, a Amarok (music player for Ubuntu linux) cepa Sonatu Articu - Letter to Dana. Volim, šta ću. Što da ne slušam kad volim.

Keva tamo sedi u sobi sa nekom drugaricom, koleginicom, šta već, od rođenja krštena Milena. Sad, pojma nemam koje je tačno godište, negde sedamtes i neko, jebemliga. Nema veze. Kaže ona meni da gledala neki koncert na Lider TV (ovdašnja lokalna govno televizija) gde, citiram, “neka riba fenomenalno peva, a tip, ono, gruuugruuu”. Gruuugruuu je onomatopeja, znate već, metal pevanja. Misim se, to samo Tristania mož da bude.”UUUUUU što mi se đasvi, znači ono, u fazonu su, a klinci ono mlate glavom i to, dobro, ae, al mi se sviža kako pevajuuuu”.

- Shvatam tvoju poentu, o Milena, Tristania indeed ima dobre vokale. Ma kako god ti ceniš ljubak glasić Kjetil Ingebrethsen-a. A Mariangela Demurtas stvarno ima dobar glas.

Paz, preporučujem da odslušate “December elegy” i “Nightwish” - oba od Tristana-e.