Mrzi me sad da vam objašnjavam kako smo dobili karte za beoviziju dve iljade osam, to ću kad budem imao vremena. Nego, paz sad. Sve vreme je bila avantura. Beovizija se odigrava u nedelju, 09.03.2008., na dan pedera, jebiga.
06.03.2008. – moj najbolji drug, koji takođe ide na BV, i ja ukapirali smo tog martovskog dana, letnja gospodnjeg 2008., da mi nemamo način da odemo do glavnog nam grada. U sunce li ti. Glupo mi da opet pitam Slavu (mog ćaleta) da nas vozi, jer nas je prošli put jednom vozio na neki jebeni kviz, a posle toga na takmičenje iz plivanja u Kruševcu. Neću bre da cimam čoveka. Markov ćale ima raspalu ladu samaru, sa kojom ne bismo stigli ni do hale jezero (hala u Kragujevcu, prim. aut.). Ja više da vozim na velike distance neću – nisam punoletan (čitaj: nisam položio) i ne želim da opet imam problema sa dragim na pripadnicima organa unutrašnje bezbednosti.
Elem, ajmo busom? Duga šetnja do autobuske stanice u Kragujevcu rezultirala je saznanjem da poslednji autobus iz Beograda za Kragujevac polazi u pola dvanes, a ovo sranje se do tad verovatno neće završiti. Bus otpada. Eventualno da odemo busom, a da nas neko drugi vrati.
I jebote, ajmo vozom?! Pade mi na pamet. Preciznije, da se vratimo vozom. Ako Bog da, budemo li pošli vozom oko 02:00 posle ponoći, stići ćemo u isto toliko sati, samo popodne. Odlazimo na železničku stanicu, 20m od autobuske. Ljupka šalterska službenica koja je, naravno, iz nepoznatih razloga, već ljuta na mene i pre nego što sam stigao na šalter, ne sedi za istim, već jedno 10-tak metara „duboko“ u prostoriji.
-Dobar dan, ja sam došao da…
-KAŽI?!
-Pa ništa, interesuje nas da li ima neki voz iz Beograda za Kragujevac u…
-NEMA NIŠTA!
-Molim?
-NEMA BRE NIŠTA IZ BEOGRADA ZA KRAGUJEVAC, IMA IZ NIŠA ZA BEOGRAD!
-Dobro, ali mene ne interesuje Niš, ja bih da se vratim iz Beograda…
-NEMA! IMA AKO OĆEŠ IZ BEOGRADA DO LAPOVA, PA TI POSLE VIDI ŠTA ĆEŠ!
-Dobro, hvala, doviđenja.
HA! Ladno nema voz iz Beograda za Kragujevac, jebote. Kako ćemo kući? Dugo je bila u opticaju ideja da nakon završetka bv visimo po be geu do 06:00h ujutru, kad vatamo prvi bus za ka ge. Okej, malo frka da budemo u nepoznatom Beogradu tako kasno (rano) al jebiga.
U međuvremenu, naterasmo Danilovog ćaleta da nas vozi. Extra.
