Strah!

Sinoć sam stigao sa nekog ispraćaja oko ponoći u Kragujevac. Pre toga sam bio u Novom Sadu, gledo neku Kiju Sorento, a pre toga sam bio na sajmu turizma. To za kiju je posebna priča, napisaću je kasnije, sad mi se jebe za to.

Nego, bre, ispraćaj počeo u šes popodne, al kurac, mi iz NS-a krenuli i pola šes. I još starim putem. Drkadžije, naplaćuju 240 dinara za 50 km autoputa, strahota! Al nije samo zbog toga, nego smo teli da vidimo kakav je taj stari put.

Stižemo negde oko sedam i petnes u poznatu nam ulicu, na dat nam broj. Od kafane ili nečega što bi iole podsećalo na moguće mesto gde se može obaviti ispraćaj nema ni k. Jebeš ga, na tom broju, ispred neke kuće stoji onaj kurac, kako se zvaše, što služi da se peku prasići i ostala stoka. Ma jok bre, a-a, da uđemo čoveku u kuću, pa da nas istera s puparicom. Zovi budućeg vojnika – nepostojeći br., zovi ćaleta njegovog – ne javlja se.

Zazvoni telefon i objasniše nam da treba u ulicu gore. Pa pička ti bre materina, što nisi odma reko, nego se jebemo ovde sat vremena?! Ajd, čast je, da ne kenjam previše.

Ubi me ako smo bili ukupno 3h na ispraćaju. Smor. Nego, krenemo za kg, i stignemo, i ja legnem da spavam.
Tek negde oko 1h posle 00:00, počnem da tripujem da se sve trese oko mene. U stvari, serem, da se trese samo krevet. Zemljotres, jebote! Gledam ja – dal tripujem? Ništa nisam pio bre, nemam običaj, tj. ne pijem uopšte alk. al ipak…Opojna dejstva nikotina u vazduhu deluju čudno? :-/

Šta da radim? Mnogo se plašim zemljotresa. Ma tripujem. Sednem na krevet, ma jok bre, ne prestaje, trese u pizdu materinu. Misim, nije to bilo strašno, nije to tolko treslo, al jebiga, dovoljno da ustajem iz kreveta. Ae da legnem, pa ako crknem, crknem.

Sledeće čega se sećam jeste da sam se probudio.